VELIKI ŠKOLSKI ČAS 2026 KRAGUJEVAC

U oktobru 1941. godine, u Kragujevcu, nedužna deca i mladići – đaci koji su tek počeli da sanjaju svoje živote – stajali su u kolonama pred cevima pušaka. Nisu imali oružje, nisu imali krivicu, imali su samo školske sveske i budućnost koja im je oduzeta u jednom trenutku. Krv nevinih zalila je zemlju, a njihov poslednji dah ostao je da odzvanja kroz generacije. Zločini poput ovog nikada ne zastarevaju. Oni se ne brišu vremenom, niti se smeju zaboraviti pod prašinom istorije. Dok god postoje grobovi na kojima treba osvežiti cveće, dok god postoje imena koja treba izgovoriti, naša je dužnost da se sećamo – ne iz mržnje, već iz poštovanja prema nevinim žrtvama koje nisu dobile priliku da žive. Neka njihova sećanja nikada ne uvenu.

VELIKI ŠKOLSKI ČAS 2026 u Kragujevcu donosi obrazovne sadržaje, prezentacije i radionice za učenike svih uzrasta. Ovaj događaj ima za cilj podsticanje učenja, pripremu za ispite i jačanje veze između škola i lokalne zajednice.

DA SE NIKADA NE ZABORAVI!

Streljanje je otpočelo u nedelju, 19. oktobra, u okolnim selima: Maršiću, Mečkovcu (Ilićevu) i Grošnici, jer su sela, kako su Nemci govorili bila ”leglo bandita”. Prema sakupljenim podacima toga dana streljano je 415 ljudi i 21 čovek uspeo je da preživi streljanje. To je bilo malo i tada je doneta sudbonosna odluka da se se streljanje nastavi u Кragujevcu.

Iste večeri Кragujevac je blokiran, a u ponedeljak, 20. oktobra, izvršeno je hapšenje više hiljada građana, među kojima je bilo i više stotina đaka kragujevačkih škola. Skoro da niko nije ni pokušao da pobegne, plašeći se posledica za svoje porodice, ali i zato što su Nemci vešto slagali da se sve ovo radi radi zamene ličnih karata. Ovi ljudi bili su zatvoreni u 4 topovske šupe, na periferiji grada.

Oko 18 sati izvedena je na streljanje jedna grupa ranije uhapšenih Srba i Jevreja, 123 muškaraca i žena. Iz ove grupe 10 ljudi preživelo je streljanje. Jedan od njih pojavio se 1947. godine u Nirnbergu, kao svedok ovog zločina.

Suočeni sa izvesnošću smrti, oni ljudi koji su imali sa čime i na čemu, ispisali su poslednje poruke svojim najdražima. Danas se u Muzeju čuvaju 42 njihove poruke.

Ujutro, u 7 sati, 21. oktobra, iz topovskih šupa Nemci su počeli da izvode grupe i da ih odvode na streljanje. Do 14 sati posle podne sve je bilo gotovo, u dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka ležalo je ubijeno više hiljada ljudi. Pošto je bilo više uhapšenih, ostale se Nemci pustili kućama, oko 250 ljudi ostavljeni su kao taoci, iz razloga bezbednosti, dok je oko 200 ljudi izdvojeno i oni su posle danima vršili sahranjivanje streljanih. Raspolaže se podacima da je 21. oktobra streljano 2.264 i da je 31 čovek preživelo streljanje.

Major Paul Кenig, komandant I/724. puka, čovek koji je rukovodio streljanjem, nadmašio je u surovosti i odredbu čudovšne naredbe generala Franca Bemea ”100 za jednog”. I prema ovoj naredbi, za gubitke koje imali, Nemci su trebali da streljaju 2300 ljudi. Međutim, major Кenig, prema podacima sa kojima se danas raspolaže, u ova tri dana izveo je na streljanje 2854 muškarca i žene, od kojih je 2.794 streljano, a 62. preživelo. Među streljanima bilo je oko 300 mladića i đaka srednjih škola, kao i četrdesetoro dece od 12 do 15 godina starosti, mahom Cigančića, malih čistača cipela.

Izvor: https://www.spomenpark.rs/program/