Kako jedan Hedonista doživljava EXIT festival

Tekst moram započeti kako sam kao i puno mladih, imao svoje faze odrastanja i sazrevanja što se muzičkog stila (pravca) tiče. Naravno da je sve počelo slušanjem grupe Sweet, Deep Purple, Led Zeppelin (izdvojio bih numeru Kašmir), ali sam se onda usmerio ka elektronskoj muzici koju je od kompletnog mog društva razumeo samo jedan moj drug, a ostali iz našeg društva su muziku grupe Pink Floyd, Mike Oldfield, Vangelis, Kraftwerk, Tangerine Dream, Yello, Phil Kollins, Jan Michael Jar, Igra Staklenih Perli (jedina domaća grupa tog muzičkog pravca iz Beograda) i mnogih drugih grupa i samostalnih muzičara, nazivali psihodelikom, što naravno nije bilo ni blizu istine, a naročito ne današnjih dana.

I onda sam se nekako okrenuo House muzici i sve što „miriše“ ka tom muzičkom pravcu. Kao momak, najčešće sam se na skali radija zaustavljao na tadašnjem Novosadskom radiju IN. Malo malo pa mi se dešavalo da slušam house muziku koja mi se sviđala i kad god nazovem radio da pitam koji Dj pušta u tom trenutku muziku, odgovor je uvek bio isti, muziku pušta DJ Sexy Batke. Vremenom sam se i zbližio sa Brankom Miladinovićem, a počeli smo i razgovarati sve češće, pomalo se i družiti.

Ne sećam se tačno detalja, ali mi je rekao kako će puštati muziku na novom muzičkom festivalu koji će biti održan u parku univerziteta u Novom Sadu. Sa zadovoljstvom sam se odazvao pozivu i došao na novi muzički festival.
 

Bio sam prisutan na nultom EXIT festivalu 2000. godine!

Prošlo je puno vremena i raznih životnih okolnosti i onda sam dobio poziv da radim na EXIT festivalu, što sam oberučke prihvatio. Iako u najlepšim godinama sa sedom kosom, zajedno sa suprugom Jasminom (koja takođe voli haus), EXIT festival nam je svih ovih godina bio malo radni, malo paradni. Po obavljenom poslu, supruga Jasmina i ja napravimo kratku pauzu i posetimo nekoliko stejdževa i naravno na njima đuskamo kao u najmlađim danima. Naši osmesi i đuskanje su kod mladih ljudi uvek nailazili na oduševljenje.
 

Moram obavezno navesti dešavanje poslednjeg jutra EXIT festivala u ponedeljak jula 2024. godine, kada smo supruga i ja oko 5h ujutru posle cele naporne noći rada, došli ispred glavnog stejdža i uz osmehe počeli đuskati.

Naravno sledio je selfi uz osmehe i đuskanje, kada nam u tom trenutku prilazi jedan mlad čovek i pita:

Da li vas ja mogu slikati?

Naravno da smo pristali, a on nam je tada rekao kako smo mu jako simpatični pa je hteo da se upoznamo i da nas slika. Sećam se samo da je rekao da je iz BiH, ali da živi i radi u Sloveniji i da radi u Gorenju pa ako se prepozna u ovom tekstu, veliki pozdrav za njega.
 

Nastaviću tekst prvo u vezi nekih negativnih komentara za EXIT-a koji pojedini postavljaju na društvene mreže ili sam ih čuo negde u prolazu.

Čest komentar je kako je velika buka tokom svih dana festivala, koja se čuje u delovima Novog Sada, Petrovaradina pa i Sremske Kamenice. Sa tom konstatacijom ne mogu da se ne složim i potpuno razumem one kojima tokom festivala ta buka smeta. Iskreno da nismo četiri noći na EXIT-u, a da živimo blizu tvrđave, moguće je da ni nama ne bi bilo svejedno što se buke tiče, mada kako volimo EXIT, verovatno bi to lakše podneli. Imam saznanje da pojedini to rešavaju tako, što otputuju na nekoliko dana dok festival traje. Kako udovoljiti onima kojima glasna muzika smeta, lično nemam neko praktično rešenje, ali imam razumevanje za one kojima ta buka smeta.

Komentar je i da nakon svake večeri festivala, ali i po njegovom završetku ostaje puno smeća. Koliko mogu ispratiti, tokom noći koliko je to moguće od gužve, a naročito svako jutro tvrđava se čisti, a naročito nakon završetka EXIT-a. Naravno za uklanjanje smeća i sve opreme, potrebno je vremena.

Što se tiče kulture svakog pojedinca, sve kreće od samog detinjstva svake osobe i kako je vaspitana. Ne kažem da u prolazu nisam video kako pojedini bace konzervu ili flašu popijenog pića ili papir na zemlju, ali moram navesti i kako sam viđao izuzetno pristojnu decu (za mene decu), koju ne mrzi da odu do kontejnera i bace smeće. Nebrojeno puta sam video da čak i trče za onima koji nose džakove za smeće i u njega bacaju i najmanji papirić i čak pitaju da li smeju da bace.

Decu od malena treba učiti i savetovati da održavaju čistoću i ne mogu da ne pomenem mog divnog prijatelja iz Zagreba, Domagoja Jakopovića zvanog Riba Fish koga deca obožavaju. On ih edukuje, zajedno sa njima sakuplja smeće (Čisteći medvjedići) u Zagrebu, ali i drugim mestima. Dobro sam zapamtio jedan detalj kako animira decu da ne bacaju smeće: Uzme jednu bačenu pvc kesu i pita decu da li bi tu kesu pojeli. Njihov odgovor je naravno da ne bi.

Bačenog smeća pa i čitavih gomila smeća na žalost ima na puno mesta, ali mislim da smeće koje ostane tokom EXIT-a nije toliki problem jer se redovno i kompletno očisti, a u mnogim mestima na nekim lokacijama gomile smeća ostaju na istom mestu dugo vremena pa čak i godinama.

Čitao sam komentare u kojima pojedini negativno pišu o festivalu i kako su na festivalu svi pijani i drogirani. Verujem da mnogi od onih koji su te i takve komentare pisali i još pišu, sigurno nogom nisu nijednom ni kročili na EXIT festival.

Alkoholizam i korišćenje opijata je na žalost prisutno svakodnevno u društvu i na ulici, neko je krenuo pogrešnim putem kao mlad pa ga je radoznalost i društvo povuklo, ali ima i nekih koji su doživeli porodične tragedije (poput razvoda), probleme na poslu pa i otkaze...

Razlozi su brojni i naravno da te razloge i pogrešne odluke ne opravdavam, ali pokušavam da ih razumem. Ali komentar da su na festivalu EXIT „svi pijani i drogirani“, zaista ne mogu da prihvatim. Pre puno godina sam sa ćerkom koja je tada bila tinejdžer, išao na EXIT jer je htela da bude na koncertu Prodigy. Tada sam sa njom jednom u prolazu video devojku kojoj je pozlilo i naravno nisam bio siguran zbog čega, ali sam ćerki rekao ako je zbog alkohola ili nečeg drugog devojci pozlilo da mi je delom žao, ali delom za nju „dobro“ što to vidi.

Naravno da nisam svih ovih godina tokom boravka na festivalu u svakom trenutku mogao biti prisutan na svim delovima festivala, ali mogu reći (govorim u svoje ime i ono što sam ja video) da sam svih ovih godina video samo nekoliko mladih ljudi koji su malo više popili, ali nisu bili agresivni niti su kome smetali.

Konkretno prošle 2024. godine video sam samo jednog muškarca u zrelim godinama koji je popio malo više, ali je bio sa suprugom i bio neprimetan za okolinu. Ako je bilo problematičnih slučajeva to znaju nadležne službe koje redovno dežuraju tokom trajanja festivala. Ipak, nikako se ne mogu složiti sa komentarima „SVI SU“.

Pojedini brzo zaboravljaju da su i oni bili mladi.
 

Nekadašnji tinejdžeri sada odrasli ljudi, dolazili su i dolaze sa svojom odraslijom decom na EXIT!

I posle nekoliko godina (ne povezujući do određenog trenutka prošlost i sadašnjost), shvatim da sam bio prisutan na prvom ili ti nultom EXIT festivalu (zahvaljujući DJ Sexy Batketu), festivalu koji je ako se dobro sećam imao postavljene dve bine i trajao 100 dana (ne zamerite ako sam nešto promašio u pisanju ili nisam dobro i tačno naveo).

Pratim povremeno komentare u vezi EXIT festivala, ali mi je drago kada vidim i pročitam i one pozitivne. Često čitam komentare pojedinaca, koji kažu kako su odrastali uz EXIT festival i kako su bili prisutni na svim ili na većini festivala.

Nekadašnji tinejdžeri sada odrasli ljudi, dolazili su i dolaze sa svojom odraslijom decom na EXIT, verujem velikim delom na inicijativu i želju njihove dece, koja često slušaju priče svojih roditelja o festivalu gde su se sjajno provodili kao mladi. Nijednom nisam video da su roditelji i njihova deca na EXIT-u imali neki problem.

Naveo bih da je po meni najneobičniji stejdž na do sada održanim festivalima, bio onaj sa slušalicama. Kada se uđe na stejdž dobiješ slušalice, a zanimljivo je to što se na slušalicama emituje različita muzika, tako da niko od prisutnih ne peva istu pesmu i ne đuska u istom ritmu. Najzanimljivije je kada skinete slušalice i čujete kako svaka osoba peva neku drugu pesmu i igra u drugom ritmu.
 

Po meni naneobičniji stejdž je onaj sa slušalicama!

Da budem jasan, uvek gledam da razmišljanjem i delovanjem držim kako kažu „zlatnu sredinu“ pa tako i formiram ovaj tekst. Evo i jednog primera van ove teme, ako mi neko kaže kako je neki sajam loše organizovan, a ja na tom sajmu nisam bio, mogu organizaciju tog sajma i dešavanja komentarisati samo ako taj sajam lično i posetim. Mislim da smo se razumeli.

Nakon puno godina negativnih informacija u vezi Srbije u inostranim medijima kao i socijalnim mrežama, počele su se stidljivo objavljivati i prve pozitivne informacije u vezi naše zemlje i naravno Novog Sada. Mnogi nisu ni znali gde se Novi Sad i Srbija nalaze na karti sveta, ali se to iz korena promenilo upravo zahvaljujući EXIT festivalu. Ne možete o nekom narodu i nekoj zemlji negativno pričati osobi, koja je taj grad i tu zemlju lično posetila i još ako ima pozitivnih iskustava...

Tokom brojnih obilazaka festivala svih ovih godina, čuo sam brojne strane jezike kojima su govorili posetioci EXIT-a i mogu konstatovati da je ovaj muzički festival, zapravo ceo svet u malom. Upravo su posetioci EXIT festivala odlični promoteri Novog Sada i Srbije.

EXIT festival je doprineo u celom svetu fomiranje pozitivnog imidža o našem Novom Sadu, Petrovaradinskoj tvrđavi, Srbiji i njenim građanima, bili oni mladi, srednja ili starija generacija!

Vremenom EXIT je stasao i postao izuzetno cenjen festival u regiji, kasnije Evropi, a posle i celom svetu. Evidentne su prestižne nagrade koje je ovaj festival zasluženo dobio.
 

Ali hajde da vidimo da li naš grad, regija i cela država imaju (osim imidža naravno), konkretne finansijske koristi od održavanja festivala?

Započeo bih pitanjima: da li znate koliko je posetilaca došlo avio prevozom u Srbiju (neki su verujem došli i našim avio prevoznikom) da li su koristili autobuski, kombi ili železnički prevoz ka Novom Sadu da li su koristli taxi usluge ka Petrovaradinu, a ujutru se istim vraćali do smeštaja. Da li znate koliko je smeštajnih jedinica (apartmani, hosteli, hoteli, etno naselja, stan na dan, kamp festivala...) korišćeno tih dana. Koliko je posetilaca festivala dolazilo svojim kolima do Petrovaradina, Novog Sada ili mesta gde su bili smešteni, šta mislite da li su neki kupovali gorivo na benzinskim pumpama.

Da li su mnogi Ezitaši, kako zovu posetioce festivala, koristili usluge kafića, restorana, picerija, etno restorana, kioska brze hrane da li su ulazili u brojne markete, tržne centre, suvenirnice, kupovali potrepštine na trafikama, možda imali potrebe za odlazak u apoteku...

Da li znate koliko je kompanija pa i manjih firmi (pa i porodičnih), svih ovih godina bilo angažovano tokom festivala (oprema za stejdževe-bine, ozvučenja, rasveta, kancelarijski kontejneri, pagode šatori, mobilni toaleti...), koliko je pojedinaca radilo na kasama sa karticama, štandovima hrane i pića, održavanju higijene, kao obezbeđenje... Da li znate da su pojedini koji su radno bili angažovani na festivalu EXIT-a išli direktno na posao, samo da bi u ovo teško vreme malo popunili kućni budžet.

Dalje nabrajanje možete nastaviti sami, a naročito oni koji su na EXIT-u na bilo koji način radno bili angažovani, a nisam ih naveo.

Bilo mi je veliko zadovoljstvo što sam bio posetilac prvog (nultog) EXIT festivala, svih na kojima sam do sada bio, zaključno sa jubilarnim 25-tim.

Pokušao sam tokom pisanja ovog teksta biti apsolutno praktičan i još više realan nabrajajući kako kritike, tako i pozitivna mišljenja u vezi EXIT festivala. Naravno da imam svoje mišljenje o EXIT festivalu, ali ako ste očekivali da ću sam izvesti određeni zaključak tu mogućnost ostavljam vama.

Moj predlog je da uživate u svom životu onim čime raspolažete pa i u najmanjim sitnicama, jer ne zaboravite, život brzo prolazi!!!

tekst: Gabor Vecsey, vlasnik i urednik sajta hedonistmagazin.net/
fotografije: Hedonist magazin

• Somborski Kotlić: Doživljaj iz srca Bačke
• Roštiljijada Leskovac - događaj sa ukusom i tradicijom