Moja prva pršutijada u Srbiji
DC · 25. Nov 2025. · Native Porodica 163
(ili: Kako sam za jedan dan pojela više pršuta nego što je zdravo priznati)
Kako doći do Mačkata na Pršutijadu
Mačkat je zlatiborsko selo udaljeno 10 km od centra Zlatibora, gde se svake godine u februaru održava poznata Pršutijada - sajam suvomesnatih proizvoda.
Iz Beograda (300 km, 4h vožnje):
Tačna putanja:
Beograd → Čačak → Požega → Zlatibor → Mačkat
A kad se stigne u Mačkat
Bila sam ubeđena da znam šta je pršut. Pa živim u regionu, viđala sam ga na slavama, u sendvičima, na Instagramu u pozadini neke influenserke koja „živi svoj best life“. Ali ispalo je da sam do sada jela samo… pa, recimo, „pršut light“. Jer pravi pršut, onaj zbog kojeg ljudi putuju stotinama kilometara, čeka se u redovima i priča o njemu kao o članu porodice – taj se jede na pršutijadi.
Moja prva bila je u Mačkatu, kraj Užica, februar 2024. Minus pet, magla gusta kao kajmak, a ja u jakni koja je očigledno namenjena šetnji psa po Novom Beogradu, ne borbi sa zubatom zims kom. Ali čim uđem na sajmište, sve postaje nebitno.
Miris. To nije miris hrane. To je napad na sva čula odjednom. Dim, so, mast, začini, nešto što liči na borovinu i još nešto što ne umem da opišem – verovatno sreća u gasovitom stanju.
Prvo pravilo pršutijade: niko te ne pita „hoćeš li da probaš?“.
Oni ti samo pružaju tanjirčić sa tri-četiri tanke kriške i gledaju te kao da si im došla na slavu, a ne na sajamski štand.
Prvi zalogaj… pa ljudi, ja sam mislila da preteruju.
Nisam shvatala. Tekstura koja se topi, a opet ima otpor. Slano, ali ne agresivno. Masno, ali ne odvratno. Dimljeno, ali ne kao da si pojela logorsku vatru. I taj aftertaste koji traje duže nego prosečan srpski politički skup.
Za sat vremena sam probala:
- pršut od mangulice star 14 meseci (pobednik, plakao bih da mogu da plačem)
- goveđi pršut (da, postoji i to, i da – ludilo)
- slaninica (ne pitajte, samo jedite)
- kobasice (jer zašto da ne)
- komplet lepinja
- i jedan „običan“ svinjski koji je koštao 900 dinara kilo, a deda koji ga prodaje me je gledao kao da mu vređam ćerku kad sam pitala „a ima li nešto bolje?“
Između štandova se pije rakija.
Ne „hoćete li čašicu?“, nego
„evo ti, pazi da ne prospeš, hladna je“.
Ložena na šljivu, dunju, od breskve koju je baka pravila u šupi.
Svaki štand ima svoju priču: „Ovo je od našeg svinjca, hranjen samo žirem i ljubavlju“, „Ovo je sušeno na promaji između dva brega“, „Ovo je moj deda sušio, bog da mu dušu prosti, najbolji pršut na svetu“.
Najbolji deo pršutijade
Najbolji deo? Takmičenje. Žiri od nekoliko naočitih članova, i mlađih i starijih koji izgledaju kao da su rođeni sa nožem u ruci. Seku, mirišu, ćute, klimaju glavom, opet mirišu. Niko ne priča. Atmosfera kao na sahrani, samo što svi srećni. Na kraju pobednik dobije pehar i aplauz od 500 ljudi koji su svi već pomalo pijani i puni pršuta.
Ja sam otišla kući sa tri kilograma u gepeku (dva poklona, jedan „za nas“), stomakom koji je molio za milost i osećajem da sam konačno razumela zašto se Srbi toliko pale na ovu priču. Nije u pitanju samo meso. To je ritual. To je tradicija. To je izgovor da se okupiš sa ljudima, da pričaš gluposti, da se smeješ na minus pet i da probaš nešto što ne možeš da kupiš u Lidlu.
Čvarci na Pršutijadi u Mačkatu
Čvarci su neprolazni favorit na Pršutijadi u Mačkatu, gde se nude u više varijanti i posebnim specijalitetima:
Najpopularniji čvarci na Pršutijadi:
-
Duvan-čvarci - dimljeni na tradicionalan način, hrskavi i aromatični
-
"Obični" čvarci - klasični, sočni, vrhunskog kvaliteta
-
Goveđi čvarci - retki i skupoceni specijalitet
Šta naručiti:
Vrući hleb + mladi kajmak + čvarci
Sledeće godine idem opet. Već sam kupila jaču jaknu. I već sam rezervisala mesto u telu za još malo pršutice ili malo više. Pričaću.
A vi? Da li ste okusili čari pršutijade? Ima li neka omiljena i zašto je Mačkat najbolja na svetu? Otkačite se u komentarima, svi smo gladni lepih tuđih uspomena.